О Драгињу
У јесен 1902.године, краљица Драга, жена краља Александра Обреновића, посетила је своју другарицу која је у то време живела у селу Велики Бошњак. На предлог народног посланика за овај крај, у краљичину част, име села Велики Бошњак, замењено је именом Драгиње 1903.године.
Иначе, насеље под именом ,,Бошњаци“, помиње се31.августа 1429.године у хрисовуљи деспота Ђурђа Бранковића, у којој се каже да мађарски краљ Жигмунд, поред осталих села, додељује и ,,Бошњаке“ великом челнику на двору српских деспота Радичу Поступовићу (1413- 1435.).
У турским пописима помињу се два села Горњи Бошњак и Доњи Бошњак, што одговара данашњем Малом Бошњаку и Великом Бошњаку. Према народном предању, Љутица Богдан је основао оба Бошњака, јер је у овим пределима имао винограде (садашња села Љутице, Суботица, Каменица и Спасојевица – данашња Коцељева), па је населио Босанце који су му винограде обрађивали. Као доказ за то, према народном предању, наводи се парцела која се и данас зове ,,Чардачине“, где је Љутица Богдан имао чардак – летњиковац.
Село Драгиње је познато и по томе што је за време Церске битке војвода Степа Степановић становао у кући јереја Милоша Михаиловића, који је био познат под надимком ,,Распоп“ . Са каменог стола, који се налазио у његовом дворишту, војвода Друге армије, командовао је Церском битком. У село су пристизали рањеници из битке, тако да је цело село личило на велику болницу .
После Другог светског рата, постојала је иницијатива да се селу врати првобитни назив – Велики Бошњак, али су се сељани против те иницијативе побунили, и као аргумент навели чињеницу да је град престао да ,,туче“ летину, од кад се село зове Драгиње. Године 1960. село губи статус општине, јер се општинска управа из Драгиња премешта у Коцељеву.
Историјат школе
Услед уништавања школске архиве у ратовима, не може се тачно рећи када је отворена прва школа у Драгињу. Сматра се да је школа у Драгињу најмлађа школа на територији општине Коцељева, а почела је са радом 1892. Године. По казивању старијих мештана, деца су се до 1829. године описмењавала у школи која се налазила поред манастира Каона, која је од Драгиња (тадашњег Великог Бошњака), била удаљена 6 километара. Одатле и потреба да се отвори школа у селу.
Како је забележио школски надзорник Коста Загорац, 1894.године, на месту школе је најпре био млин,па потом кафана у власништву угледног трговца Светозара Павловића, која је онда претворена у школу. Први учитељ који је службовао у Драгињу у периоду од 1892-1894. године, звао се Чедомир Илић.
После ослобођења Србије од Турака, школу су похађале и девојчице заједно са дечацима, мада их је било у веома малом броју. За време Церске битке, августа 1914. године, школа у Драгињу је претворена у болницу.Када се завршио Први светски рат, у школи у Драгињу је био 151 ученик. У састав школске општине Драгиње улази и село Брдарица.На предлог надзорника Свете Пантелића, 1930. године, због повећања броја ученика, село Брдарица се одваја од Драгиња и гради сопствену школу.
Школа у Драгињу, одлуком краљевске банске управе у Сарајеву од 21. маја 1940. године се затвара због дотрајале школске зграде, а наставља са радом после поправке зграде, крајем јануара 1941. године.
У периоду после Другог светског рата, школу у Драгињу похађа 203 , а у Брдарици 76 ученика.Основна школа 1950/5951. године прераста у осмољетку. Школске 1959/1960. године, школа у Драгињу постаје матична, са одвојеним одељењима у Брдарици, Каони,Мровској и Белотићу, да би се касније Драгиње и Брдарица одвојили од осталих одељења. Школа у Драгињу броји 203 ученика, а у Брдарици 76 ученика, а школске 1960/1961.године, у Брдарици је било 100 ученика.
Године 1978., долази до интеграције школа када се Радној организацији под називом ,,Драган Срнић“, припајају ООУР,,9.мај“ из Каменице и ООУР ,,Жића Марковић“ из Доњег Црниљева. Потом се 1980. Године, две РО коцељева и Драгиње интегришу у једну под називом ,,Мића Станојловић“ у Коцељеви са 5 ООУР-а, а јуна 1987. године, остаје само РО,,Мића Станојловић“ Коцељева, без ООУР-а.Школа у Драгињу постаје издвојено одељење од јуна 1990. године са седиштем у матичној школи у Коцељеви, како је и сада.
Наставу у ИО у Драгињу тренутно похађа 230 ученика распоређених у 12 одељења и 25 предшколаца, а у Брдарици је комбиновано одељење које похађа13 ученикапрвог, трећег и четвртог разреда. Постоји организован превоз за ученика који долазе из Брдарице, Крнула иКозарице. У школи у млађим разредима тренутно предаје 5 наставника у Драгињу и 2 наставника у Брдарици. У старијим разредима предаје укупно 25 наставника. Школе у Драгињу и Брдарици одржава 6 помоћних радника.